Ovaj članak ima za cilj da pacijentima pruži osnovne informacije o zubnim implantatima. Pokušali smo da što jednostavnije objasnimo šta su implantati i kakva je procedura njihove ugradnje.

Za sva dodatna pitanja stojimo na raspolaganju, pa nas slobodno možete kontaktirati.

Implantacija je ugradnja materijala u živo koštano tkivo gornje ili donje vilice. Implantat je ustvari titanijumski “šraf” koji se uvrće u kost vilice i srasta sa njom, a služi kao zamena za koren izgubljenog zuba na koji se kasnije izrađuje protetski rad.

Implantati su uglavnom izrađeni od titana visokog stepena čistoće. titan je danas materijal izbora za zubne implantate.

Svi implantati se sastoje od tela i nosača. Telo se ugrađuje u kost gornje ili donje vilice, dok nosačm služi za fiksiranje protetskog rada.

Indikacije za ugradnju implantata su nedostatak jednog, više, ili nedostatak svih zuba u vilici.

Kontraindikacije i relativne kontraindikacije mogu biti opšte i lokalne, pa je od krucijalnog značaja za uspeh terapije da pacijent odgovori iskreno i tačno na pitanja o ranijim i trenutnim oboljenjima, lekovima koje koristi, navikama i porocima pri uzimanju anamneze u ordinaciji.

Izbor pacijenta za ugradnju implantata, kao i odluka o terapiji se vrši nakon obavljene anamneze, kliničkog pregleda i rendgenološke analize. Rendgenološka analiza predstavlja bitan deo savremene dijagnostike. Svi pacijenti koji su kandidati za implantološku terapiju moraju uraditi CBCT snimak (3D snimak), koji precizno daje informacije o stanju, veličini i kvalitetu kosti u koju se ugrađuje implantat.

Ugradnja implantata se vrši u lokalnoj anesteziji i potpuno je bezbolna. Posle intervencije se mogu javiti umereni bolovi koji se lako suzbijaju primenom analgetika. U jednoj poseti se može ugraditi od 1 do 8 implantata.

U nekim slučajevima, nakon ugradnje, implantati se mogu imedijatno (odmah) opteretiti privremenom protetskom nadoknadom. Za takvu proceduru je neophodno da sen ispune određeni uslovi (stanje i kvalitet kosti u koju se ugrađuje implantat.

Ukoliko se proceni da bi bilo rizično ili nemoguće imedijatno opteretiti implantate, onda je neophodno sačekati 3-6 meseci – period oseointegracije. Nakon tog perioda se može raditi definitivan protetski rad na implantatima.

U zavisnosti od toga koliko zuba nedostaje, na implantatima se može raditi krunica, most ili proteza.

Kada pacijent dobije definitivan protetski rad, neophodno je da se pridržava upustava o načinu ishrane i održavanju oralne higijene. Implantati zahtevaju perfektnu oralnu higijenu. Ako pacijent odlično održava higijenu i dolazi na redovne kontrole, vek trajanja implantata je veoma dug, a nekad skoro neograničen.

Jedno od češćih pitanja pacijenata je dali se može desiti da se implantat ne primi? Da, može se i to desiti. Procenat uspeha implantata je veliki – preko 97%. Ako se i desi da se implantat ne primi, skoro uvek se ugradnja može ponoviti.